"Nama se radost dešava u malim količinama"

"Nama se radost dešava u malim količinama"

Pročitajte prepisku direktorke Beogradskog festivala igre Aje Jung i direktora Hartefakta Andreja Nosova.

Dragi kolega,

Verujem da mogu na ovaj način da počnem pismo, jer smo skoro godinu dana u jednom upravnom odboru i čini mi se da je "naše" Kolo počelo da igra. Stigli smo u trenutku kada je odsviran fajront, sa idejom da ponovo upalimo svetla. I to reflektore. Vraćanje Kola na pozorišne daske nije bio mali zadatak. Verujem da su tvoje "Aveti" dobro prošle u Beogradu, nakon Budve. "Avlija" je takože letos imala lep uspeh u Crnoj Gori, ali smo dalja gostovanja odložili zbog glavne balerine. Ostala je u drugom stanju. Eh, nije to tako fatalno kod tvojih glumaca kao kod mojih igrača. Bavljenje produkcijom plesnih predstava je posao u kome se meseci rada mogu izbrisati u jednom potezu ili dahu.

Pre nekoliko dana je bilo godinu dana od smrti Jovana Ćirilova, i Danas je pravi neku vrstu preseka te godine koja je za nama, ili analizu urušavanja kulture. Meni se čini da je kukanje popularno, pa se u svemu traži neka vrsta razloga i mogućnosti da se kukanje natkuka. Znam da Jovan nije voleo tu vrstu pristupa, već se radovao idejama koje bi dovele do neke promene kod ljudi kojima je (često, nažalost) poverena moć odlučivanja.

Što se ovog beogradskog, a mog festivala tiče, ovo je period kada se borim da nastavim saradnju sa tradicionalnim sponzorima, ali i da pronađem nove. Neophodno je da država osmisli neke benefite za kompanije koje ulažu u kulturu, jer postaje izuzetno teško zadržati donatore koji se za svoje ulaganje kažnjavaju, odnosno oporezuju. Što se programa tiče, tu nema dileme. Program je sjajan. Najbolji i najveći do sada. Slogan pod kojim će se igrati naredne godine povezan je sa srećom. Zbog 13. godine, 13 zemalja učesnica, ali i činjenica da na ovoj kaldrmi radost i sreća ne mogu da opstanu dugo. Nama se radost dešava u malim količinama. Tek da nas podseti da još postoji. Društvo je atrofiralo, a sa njim i ono malo kulturne gerile. Ponosna sam na publiku Beogradskog festivala igre. U vremenu u kome nema novca, raspoloženja i nade, potrebno je pronaći volju za odlazak u teatar.

U Beograd ponovo stiže Jirži Kilijan, zatim Pol Lajtfut, Kristjan Ingmarson, koji je genijalan reditelj i Koreograf, Jakopo Godani sa Kompanijom Forsajt, ali i slikar i koreograf Dimitris Papajoanu, koga svi znaju zbog ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Atini, Londonu, Bakuu... Velik zvezde. Kažu da su festivali vredni pažnje sve dok mogu da animiraju važne autore da o svom trošku prate svoje predstave. Kada počnu samo da šalju predstave, filmove ili slike, ili da dolaze zbog honorara, onda to ne valja. I na kraju, kada me budete pominjali u Dijagonali, prenesi informaciju da je Izrael samo deo priče. Ima još 12 zemalja, pa neka pogode odakle vetar duva.

Vidimo se uskoro.
Aja

Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre

------------------------------------------

Draga Aja, 

Nedavno sam imao premijeru predstave u Bitef teatru koju je Hartefakt radio sa Budva Grad-teatrom iz Budve i festivalom Mess iz Sarajeva, drama Henrika Ibzena "Aveti" i dobro je prošlo. Obična publika je počela da dolazi i da daje veoma lepe perspektive toj predstavi. Radili smo je posvećeno, sa veoma malo resursa. Iako palanka misli da Hartefaktu ispada novac iz džepa, mi jedva preživljavamo. Verovala ili ne, neki ljudi koji odlučuju o novcu naveli su da je reč o komercijalnom projektu, pa da ga ne bi trebalo podržati za međunarodna gostovanja. Neću da kukam. Tako nam je kako nam je.

Hteo sam da te upoznam sa Jankom Dimitrijevićim. Janko je moj kolega sa studija Fakulteta dramskih umetnosti, diplomirao je menadžment u kulturi. Radio je na velikim predstavama, ali svaki put skromno, kao i svi drugi ljudi iz naših ekipa. Na njega se većina ljudi sa kojima radimo rado oslanja jer je čovek od poverenja i velikih sposobnosti. Ima 24 godine. I najduže je u kancelariji, na sceni, u gledalištu, za stolom... Nikad ne zanoveta da mnogo radi. Radio je i studirao u isto vreme.

Janko je jedan od ljudi kakvi su potrebni našoj kulturi, ali kakva je njegova perspektiva? Da li će ostati ovde? Ne samo u zemlji, već u ovom poslu? Imamo još mnogo pitanja, koja, verujem, i on sebi postavlja. Janko ne kuka, radi sa onim šta ima najbolje što ime. Janko nije jedini, on je ipak imao neke šanse. Sa FDU i drugih akademija izlaze brojni mladi spremni da rade, koliko-toliko sposobni da menjaju ovu zemlju. Pred njima su gvozdena vrata. Sve veličina do veličine, koja ne može sama da uzme kafu. Reći će neki - tako se počinje. Svi mi smo to prošli, naravno. Kafa i burek su samo metafora za poslušnike, za one koji moraju da se uklope u poredak.

Tokom studija asistirao sam Dejanu Miljaču i Jovanu Ćirilovu. Nikada mi nisu tražili kafu, davali su mi knjige, savete, mučili me svojim dilemama, pokazali mi ljudsko u teatru i naučili me mnogim stvarima. Pre svega da uočim i cenim i čuvam Janka. Da čuvam ljude. Kome to nove generacije mogu da asistiraju? Koju to školu "donošenja kafe" da prođu?

Stvar nije toliko tragična, ali je alarmantna. Moramo učiniti sve da probijemo vrata za Janka i generacije koje dolaze.

Radujem se novom izdanju Beogradskog festivala igre. A i svim našim budućim zajedničkim radovima. Ovim javno izjavljujem naklonost tvom vrednom i drugačijem pristupu.

P.S. Nadam se da će Vlada Srbije konačno imenovati direktora Nacionalnog ansambla Kolo. Možda Vlada počne da ubrzava koloseke po kojima se krećemo jer ne može da se čeka. Životi prolaze, a ljudi odlaze.

Andrej Nosov, reditelj i direktor Hartefakta

Priložena prepiska objavljena je 23. novembra 2015. u časopisu Newsweek.

Ostale vesti

čet
Novi logo tolerancija
pet
Drugi dan HFestivala
sre
Prvi dan HFestivala
pet
Program HFestivala
čet
Najava: HFestival
ned
Aveti u decembru