RETROSPEKTIVA, savremena drama - Ninoslav Đorđević

RETROSPEKTIVA, savremena drama - Ninoslav Đorđević

Retrospektiva je nova rubrika koju uvodimo povodom četvrtog po redu Hartefaktovog konkursa za najbolji savremeni angažovani dramski tekst. Podsećamo se autora i autorki drama koje su prethodnih godina ušle u uži izbor, kroz intervjue i odlomke iz njihovih dramskih tekstova.

Ninoslav Đorđević je, uz Marjana Todorovića, koautor drame „Zero“, koja je ušla u uži izbor na konkursu 2010. godine. Dramski tekst je objavljen 2011. godine u zbirci pod nazivom „Radnici umiru pevajući“. Ninoslav je glumac Narodnog pozorišta Sombor, a dobitnik je glumačke nagrade na festivalu 18. Vršačka pozorišna jesen, kao i nagrade za najbolju mušku ulogu na festivalu Tvrđava Teatar 03 u Smederevu (obe za ulogu Kajgane, „Ženidba“).

Za Retrospektivu priča o iskustvu koje je imao na konkursu za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, kao i o perspektivi mladog dramskog pisca danas.

,,Nisam imao previše kontakta sa Hartefaktom tada... više se komunikacijom bavio Marjan, koji je bio glavni autor drame. Ipak, učešće na konkursu je delovalo motivišuće i ohrabrujuće na obojicu da nastavimo da se bavimo dramskim pisanjem.“

Ninoslav se uključio u proces pisanja negde na polovini rada, a konkretna očekivanja nije imao, kao ni pretpostavku šta bi trebalo pisati i na koji način.

„To je bio prvi Hartefaktov konkurs i nismo mogli da znamo na osnovu prethodnih godina šta bi moglo da bude. Kada je tekst bio završen, na osnovu mog dotadašnjeg iskustva sa dramskim tekstovima, procenio sam da imamo šansu, jer je to jedan pismen tekst, koji u sebi nosi iskren i istinit problem mladog čoveka u zemlji u kojoj živi – i moj instinkt se pokazao tačnim.“

Kaže da o samom izvođenju drame u tom trenutku zaista nisu ni razmišljali, ali komad „Zero“ postavljen je na scenu naredne 2011. godine u Studentskom kulturnom centru u Nišu.

„Na pameti nam je pre svega bio samo konkurs, a kada su izašli rezultati, obojica smo se ponadali da bi to mogla da bude dobra odskočna daska za sam tekst i za njegov scenski život. Ali opet, čudni su putevi koji vode od piščevog nauma, do scenske realizacije... moja pretpostavka je da ta tematika, pogotovo zato što se odvija na jugu Srbije, nije posebno privlačna ,,velikim“ scenama i ,,velikim“ teatrima. To je mali, nepretenciozni komad, postavljen u vremenu kada je pretencioznost trejdmark.“

O ličnom utisku učešća na konkursu Ninoslav kaže da su rezultati potvrdili instinkte da komad ima šansu da bude primećen. Takođe, da je na konkursu potvrđen talenat za koji je pretpostavljao da ga ima, te se osećao ohrabreno i motivisano.

,,S druge strane, imao sam priliku da upoznam gospođu Biljanu Srbljanović, kao značajnog činioca srpskog, pa i evropskog pozorišta, a takođe mi je značio susret sa drugim dramskim piscima. Na mene je poseban utisak ostavila drama Tanje Šljivar ,,Pošto pašteta“ i za mene je to bio neki novi, značajni jezik u dramskom spisateljstvu u Srbiji. To je što se tiče neke vrste duhovnog bogaćenja.“

Mladim dramskim piscima, kada je u pitanju konkurs, poručuje da se svakako prijave, ali da motivaciju za učešće nalaze u svetu oko sebe, a ne u samoj nagradi.

,,Ne bi trebalo nijednog dramskog pisca da vodi sama ideja konkursa i nagrade, ne treba to da samo po sebi bude razlog zbog kog će neko učestvovati u konkursu...mi živimo danas u vremenu koje je užasno plodno, pre svega problemima kojima bilo kakav umetnik može da se bavi, tako da ono što bih ja rekao mladim dramskm piscima, jeste da otvore svoje pore i čula i da upijaju ovaj svet, u kom postoji toliko bola, jada i problema, koji zahtevaju da se na njih obrati pažnja. To je apsolutno dovoljan povod da sednu i napišu tekst, a ako onda postoji neki konkurs, da se prijave. To je prilika da se njihov rad validira i afirmiše.“

Međutim, sam Ninoslav ne prijavljuje svoje tekstove često na konkurse. Kaže i da mu je na Hartefaktovom konkursu problematičan uslov ,,angažovana drama“.

,,Svako umetničko delo bi trebalo da bude angažovano, te je ova odrednica previše neodređena... Pre i posle Hartefaktovog konkursa sam bio i ostao član drame pozorišta u Somboru i nastavio sam da pišem drame. Napisao sam jednu celovečernju dramu i niz komada za decu.“

Ipak, razočaran je rezultatima pokušaja da napreduje na umetničkom tržištu kao dramski pisac. 

,,Pokušao sam direktnu komunikaciju sa rediteljima više puta i ostao razočaran, jer je mnogima od njih trebalo po tri godine, a neki nikada nisu ni pročitali tekst. Tu verovatno postoji neka profesionalna predrasuda, u smislu, šta sad jedan glumac može i zna da napiše... onda mi je smešno kada čujem te iste ljude kako izjavljuju u medijima da nema dobrih tekstova i da nema dramskih pisaca... ovo ne kažem samo na osnovu svog slučaja, već slučajeva mnogih oko sebe...“

U međuvremenu Ninoslav je upisao i sada privodi kraju master pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Završni ispit mu je bila predstava „Jastučko“ Martina Mekdone, premijerno izvedena u Narodnom pozorištu Sombor. Izazvala je veliku pažnju publike, a zatim gostovala u maju 2016. godine u Bitef teatru.

 ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

„Zer0“

„Zer0“ Marjana Todorovića i Ninoslava Đorđevića se bavi lažnim obećanjima, zaposlenjima preko partijskih linija i nedostatkom ekonomske perspektive za mlade, kroz priču o studentu glume koji pokušava da nađe posao u pozorištu. Ono što je osobeno za autorski izraz ovog dela su neposrednost i nepretencioznost kojom je oslikana društvena stvarnost u Srbiji.

Umesto predgovora za knjigu “Radnici umiru pevajući”, Filip Vujošević

 "Zer0" - ODLOMAK

Scena 6

Dva klinca sede jedan naspram drugoga. Obojica u rukama drže po cevku i dobacuju se jednim fišekom, naizmenično duvajući jedan pa drugi.

1. KLINAC: A šta bi ti voleo da budeš kad porasteš?

2. KLINAC: Nemam pojma. Nisam baš razmišljao o tome.

1. KLINAC: Aj’ razmisli pa mi reci.

2. KLINAC: Pa, ne znam. (pauza) Voleo bih da budem kao moj teča Buca.

1. KLINAC: A šta je tvoj teča Buca?

2. KLINAC: Nemam pojma, ali znam da uvek nosi skupa odela i da ga stalno vozaju kolima. I uvek kad dođe kod nas on mi donese nešto slatko.  Ali ne može da dolazi često kao tetka, jer ona kaže da je on stalno na nekim sastancima. Samo leti nije. Tada on i tetka i sestre uvek idu na more. Ili negde daleko. A u stvari idu i zimi. I uvek kad se vrate kažu da im je bilo mnogo lepo. A kad smo jednom bili kod njega na vikendici, on se obuk'o sve u zeleno i uzeo pušku i iš'o u lov. I tad' je ulovio srnu. Samo ne znam što ga moj tata ne zove čika Buca nego čika Budža. (pauza) A šta bi ti voleo da budeš kad porasteš?

1. KLINAC: Ja? (pauza) Ja bi voleo da budem Maradona.

2. KLINAC: Fudbaler?

1. KLINAC: Ne fudbaler! Maradona!

2. KLINAC: Pa, budalo, Maradona je fudbaler.

1. KLINAC: Nije. Maradona je Maradona!

Pauza

2. KLINAC: Ma, ti nemaš pojma!

1. KLINAC: Možda. Ali bar znam šta želim da budem. (nakon toga izduva poslednji fišek prema 2. klincu)

Mrak

...

Scena 22

Nastavnica i Darkova majka Snežana stoje na hodniku škole. Učiteljica drži svesku, majka trogodišnjeg Marka za ruku. Marku sve vreme pažnju privlači nešto van scene i pokušava da se otrgne od majke.

NASTAVNICA: Gospođo, ja sam morala da vas pozovem na razgovor, jer ovo što je vaš sin učinio... to je... to je nečuveno. To se u istoriji škole nije desilo. Molim Vas lepo, ovo je njegov zadatak. Obratite pažnju šta je on napisao na temu „Dah proleća u meni budi...“ Pa sad, tri tačke, šta u njemu dah proleća budi. Evo: (čita) „J... (ali punom rečju, molim vas!!!) Dakle, j... vas proleće! Država se raspada, ljudi ginu, pale se gradovi, a vi biste da serete o proleću! Govna licemerna!“ A onda, u post skriptumu: (ponovo čita) „I ne, domovina se danas ne brani ni cvetom, ni knjigom, ni lepotom, već samo suzom, brigom i (da izvinete) usranim životom! A ja bih dodao – i sramotom!“ Ovo crvenom sam dodala ja – BRUKO I SRAMOTO! Eto, zbog toga sam vas zvala.

Marko se konačno otrgne i izađe.

MAJKA: (očigledno zbunjeno i u nedoumici sa samom sobom) Ja... zaista ne znam... šta da Vam kažem. Marko! (majka se okrene prema detetu, ali njega nema. Zatim se smušeno nasmeši učiteljici.)

Mrak

Ostale vesti

čet
Novi logo tolerancija
pet
Drugi dan HFestivala
sre
Prvi dan HFestivala
pet
Program HFestivala
čet
Najava: HFestival
ned
Aveti u decembru