Jelena Graovac: Ima li smisla stalno pokušavati?

Jelena Graovac: Ima li smisla stalno pokušavati?

U intervjuu za Nedeljnik, Jelena Graovac je pričala o svojim projektima u saradnji sa Hartefaktom - o tome na šta je inspiriše predstava Ostaci i kako je na nju uticalo iskustvo performansa 48 sati budnosti.

U pratećem tekstu za predstavu „Ostaci“ stoji moto: „Ima li smisla stalno pokušavati?“ U čemu ti stalno pokušavaš?

U predstavi igram Jovanu i Tamaru. Njih dve su mnogo sličnije nego što sam u početku procesa rada na predstavi mislila. Ali postoji jedna bitna razlika. U momentu u komadu u kojem njih dve stavljaju karte na sto i najotvorenije što mogu govore o tome šta ih boli, jedna polazi od sebe, a druga od drugih ljudi. Pokušavam ovo prvo. Pokušavam. Pokušavam da se okružim smislom. I strašću. Bez nje ne mogu.

Kako je bilo studirati u klasi Radeta Šerbedžije?

„Sluškinje“ su bile moja diplomska predstava, koju je režirao Staša Zurovac. Originalno je postavljena tako da se igra u hotelskim sobama, publika nam je bila toliko blizu da smo mogle čuti svačije disanje. Rade je čovek neverovatnog glumačkog i životnog iskustva i još neverovatnijeg smisla za davanje, i od njega se sa lakoćom uči ako umeš da slušaš. Ta vrsta slušanja nema nikakve veze sa poslušnošću.

Šta nikada nećeš zaboraviti iz turneje projekta „48 sati budnosti“ ?

Motive zbog kojih u projektu učestvujem, zbog kojih je projekat pokrenut i zbog kojih će se nakon Beograda, Berlina, Pariza i Sarajeva nastaviti i u drugim gradovima. Ljude s kojima radim projekat i one koji su nam se pridružili u čitanjima, u insistiranju na tome da se ne ćuti. Jer prostore za ne-ćutanje i za solidarnost moramo da stvaramo sami.

 

Branko Rosić, Nedeljnik, 17. novembar 2016.

Ostale vesti

čet
Novi logo tolerancija
pet
Drugi dan HFestivala
sre
Prvi dan HFestivala
pet
Program HFestivala
čet
Najava: HFestival
ned
Aveti u decembru