Program HFestivala

Program HFestivala

Nakon festivala Tolerncije (2014.) i WakEUp-a (2015.), Hartefakt organizuje još jedan festival posvećen različitim oblicima angažovane umetnosti i njenom delovanju na savremeno društvo. HFestival će u sastavu svog programa imati izložbe, tribinu, scensko čitanje i mini koncert.

DAN 1, sreda, 21.12.2016.

12h – Proglašenje pobednika Hartefaktovog konkursa za najbolji savremeni angažovani dramski tekst

Na četvrti Hartefaktov konkurs prijavljeno je 144 drame iz regiona – Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Kroz nekoliko faza selekcije, žiri u sastavu Oliver Frljić (predsednik žirija, reditelj), Biljana Srbljanović (dramska književnica) i Filip Vujošević (dramaturg i dramski pisac) izdvojio je pet drama koje će biti objavljene u zbirci savremene drame i među njima jednu pobedničku, koja će uz to biti postavljena na scenu u produkciji Hartefakta.

Nagrada za najbolji savremeni angažovani dramski tekst dodeljuje se Mirzi Skenderagiću za dramu „Probudi me kada završi“, a objavljene će biti i drame „Kidanje“ Katarine Mitrović, „Stvaranje čoveka“ Tijane Grumić, „Rascjep“ Mirne Rustemović i „Gde drveće sjaji“ Nine Plavanjac. Uz ove dramske tekstove, žiri je posebno pohvalio i dramu „Mihrap“, Filipa Jokanovića.

12.30h – Angažovano pisanje u 21. veku, tribina

Moderator: Biljana Srbljanović

Učesnici: Filip Vujošević, Vuk Bošković, Mirza Skenderagić, Tijana Grumić, Katarina Mitrović, Nina Plavanjac i Filip Jokanović

„Kako pisati posle smrti Alana Kurdija?" parafraza je čuvene Adornove misli da je „Pisanje poezije posle Aušvica - varvarstvo" i centralna tema ove tribine, koja okuplja dobitnike konkursa, bivše i sadašnje članove žirija, a sve zajedno dramske autrore zainteresovane za „angažovano pisanje".  Na tribini će biti postavljena brojna pitanja među kojima i šta znači baviti se pisanjem savremene angažovane drame kod nas i u regionu? Šta znači biti angažovan umetnik uopšte? Koja je pozicija pozorišta u društvenom angažmanu? Da li umetnost mora da „trpi" u korist angažmana? Kako da ljudske i životne tragedije oblikuju savremeno pozorište u kojem tragedije više ne postoje ? Kako umetnost uopšte može da odgovori na životnu tragediju i strašnu ljudsku nepravdu, oličenu u smrti dečaka Alana Kurdija, čije majušno mrtvo telo, sklupčano na obali Mediterana, predstalja simbol stradanja izbeglica?
Kroz razgovor sa dramskim piscima ispituje se angažovanost savremene drame, uloga pozorišta u izgradnji drugačijg društva i uloga publike u pravljenju prostora u postojećim repertoarima za otvorenu i angažovanu umetnost.

Razgovor će voditi dramska književnica Biljana Srbljanović, koja će zajedno sa mladim autorima iz regiona diskutovati o tome šta ih inspiriše, šta misle o autorskoj sceni u regionu i o tome kako angažovana umetnost može da promeni naše društvo na bolje.

 

 

19h  - Korisnik nije dostupan, multimedijalna izložba

Autor : Srđan Češić

Na isti način na koji mobilni telefon predstavlja najintimniji deo imovine gotovo svakog našeg savremenika, deo imovine koji o nama kaže više od svih tajnovitih ličnih podataka pohranjenih u bazama svakog ko je zainteresovan da skuplja podatke o ljudima, više nego što smo spremni ili sposobni da govorimo o sebi, efemerni objekat koji krije ili pokazuje najuverljivija svedočanstva o našim običnim ili neobičnim životima,  on jednako, ili možda i više od toga znači u životima ljudi koji su se suočili sa svim užasom izbegličkog iskustva. Svaki telefon koji je, kao dragocena imovina vlasnika ili vlasnice "prešao" nekoliko hiljada kilometara bilo kojom od strašnih izbegličkih ruta, predstavlja dragoceno svedočanstvo tog potresnog iskustva, koje često nadilazi umetničku fikciju ili medijski realizam.

Kroz nekoliko takvih telefona, i ono što se nalazi u njihovoj memoriji, pokušali smo da ispričamo priču o putovanju koje se činilo nezamislivim za najveći broj ljudi koji su se na to putovanje odvažili, da istražimo dubinu tragova koje užas života u izbeglištvu ostavi na tkivu digitalnog sveta spakovanog u nekoliko desetina grama plastike, stakla i metala, i na kraju, ili pre svega, da vidimo sa koliko empatije smo sposobni da posmatramo život van okvira naših sopstvenih telefona, ličnih kontakata i poruka, koliko smo sposobni da percipiramo bilo šta van komunikacije kojom se mi obraćamo svetu i kojom se svet obraća nama.

 

DAN 2, četvrtak 22. 12. 2016.

19h –Probudi me kad završi, scensko čitanje drame

Autor: Mirza Skenderagić

Reditelj: Andrej Nosov

Čitaju: Jelena Graovac, Miloš Timotijević, Milan Marić, Irena Popović Dragović

Muzika: Irena Popović Dragović

„Pobednička drama četvrtog konkursa za savremeni angažovani dramski tekst predstavlja osveženje za pozorišnu scenu u regionu, jer kroz humor i iskrenu emociju preispituje ratnu prošlost na Balkanu i postavlja pitanje da li je drugačija sudbina ljudi u tim ratovima bila moguća.“ – iz odluke žirija.

Scenskim čitanjem drame „Probudi me kada završi“ Mirze Skenderagića, publika će imati priliku da se upozna sa delom mladog autora iz Sarajeva čiji je dramski tekst odlukom žirija proglašen za najbolji u regionu. Ova drama, duhovita ali i veoma bolna, suočava nas sa promašenošću naših života i podstiče nas na razmatranje alternativa na stvarnost u kojoj živimo. Kroz prepoznatu dramaturšku matricu, ovaj tekst obrađuje aktuelne društvene teme, nikada ne klizeći u jednoobraznu angažovanost i ne zanemarujući umetničko pokriće, već stvarajući jasnu poruku koja je rezultat visoko arikulisanog pozorišnog teksta.

 

 

20.30 h – I žene plaču, zar ne?, mini koncert

Kompozitorka: Irena Popović Dragović

Izvođači: Irena Popović Dragović i bend

 „Neke muzike, neke pesme se pevaju i dok hodaš.. ove volim i ove su moje..

Pesme za poneti po jastuk, muzika za poneti u shopping, dok koračaš i dok zastajkuješ i zemlju dodiruješ..i tako u krug večno.. igranje u parku dok dobuju suze moje u ritmu.. ni-na, na-na, ni-na..“  - Irena Popović Dragović

Irena Popović Dragović komponovala je muziku za brojne predstave i filmove, među kojima su i začajne regionalne produkcije među kojima su i Koštana i Rodoljupci Andraša Urbana, Otac na službenom putu Olivera Frljića, Opera Ultima Kokana Mladenovića i dr.

Njena muzika je u više od sto pozorišnih predstava, a ona se u nekima pojavljuje i kao akter na sceni. Ovo je njen performans, autorski i intiman.

 

IZLOŽBENI PROGRAM

WakEUp  retro: godinu dana, video rad

Autor: Andrej Nosov

Montaža i post-produkcija: Bojan Kanačković

Koncept autori performansa: Srđan Ćešić i Andrej Nosov

Koautori i performeri: Janko Dimitrijević, Jelena Graovac, Nevena Negojević, Marina Mišović.

Dokumentarni video rad „WakEUp retro” nastaje nakon godinu dana izvođenja performansa „48 sati budnosti” u okviru programa „WakEUp!” u Beogradu, Berlinu, Parizu i Sarajevu.  On predstavlja „video zbirku” dosadašnjih iskustava izvođenja ovog neuobičajenog performansa u gradovima Evrope.

Ovaj video rad je retrospektiva centralnog dela programa, performansa „48 sati budnosti”, koji je sačinjen od neprekidnih javnih čitanja stotina stranica teksta, prikupljenih u „Crvenoj knjizi", ličnih ispovesti izbeglica i priča o njihovoj sudbini koje, od antike do danas, pripovedaju o nesreći onih koji su morali da pobegnu, da napuste svoje porodice, domove i gradove. Publika je pozvana na aktivno slušanje ali i na direktno učešće, uzimanjem mikrofona i preuzimanjem odgovornosti nastavkom čitanja. Performans je do sada obišao nekoliko Evropskih gradova – Berlin, Pariz, Sarajevo i Beograd i svaki od njih je, na svoj načn, proživeo ovo iskustvo zajedno sa izvođečima performansa. Kako performans putuje, ta iskustva učesnika postaju deo njega, priče građana postaju deo „Crvene knjige", a njihovo učešće deo ovog video rada.

 

 

Na putu, izložba fotografija

Autor: Marko Drobnjaković

Kuratori: Nevena Negojević i Srđan Ćešić

Izložba fotografija Marka Drobnjakovića, fotografa iz Beograda, koji je proteklih meseci intenzivno beležio crno-belu svakodnevicu izbeglica sa Bliskog Istoka na njihovom putu ka Starom kontinentu.

Fotografije Marka Drobnjakovića, nastale tokom dvogodišnjeg izveštavanja za jednu novinsku agenciju, snimane duž cele balkanske rute potresnih migracija koje smo svi, sa veće ili manje distance posmatrali, stavljaju nas sve zajedno, kao pojedince, narode, ljude koji donose odluke, i na kraju, celu našu civilizaciju, pred niz pitanja na koja, za sada, nemamo pouzdan ni tačan odgovor.

Selekcija radova koji čine izložbu „Na putu“ ozbiljno prevazilazi okvire servisnih fotografija, potrebe najčešće banalnog i površnog medijskog pokrivanja događaja. Kvadrati sa ove izložbe, svaki za sebe i svi zajedno, svedoče neposrednu blizinu fotografa ljudima koje je fotografisao i to ne samo fizičku blizinu. Izložba nije samo unošenje objektivom u lica ljudi koji gaze blatnjave ili betonske puteve Grčke, Makedonije, Srbije ili Mađarske, jer takva vrsta blizine, osim u ratnim uslovima i ne predstavlja neku posebnu vrlinu fotografa. Slike svaku patnju personifikuju, čine vidljivim ljude konačno izvađene iz kolona i statistika koje, voljno i nevoljno, ubijaju svaku ličnost u nepreglednim kolonama, sabirnim centrima ili zbegovima razbacanim po livadama.

 

 

 

 

 Festival je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja i Ambasade Švajcarske u Beogradu. 

Ostale vesti

čet
Novi logo tolerancija
pet
Drugi dan HFestivala
sre
Prvi dan HFestivala
pet
Program HFestivala
čet
Najava: HFestival
ned
Aveti u decembru