Dva ugovora, dve kancelarije

Dva ugovora, dve kancelarije

Autorski tekst Danka Runića, programskog direktora Hartefakta, za dnevni list "Politika"

Na jučerašnji dan, 22. januara, pre 54 godine, francuski predsednik de Gol i nemački kancelar Adenauer potpisali Jelisejski sporazum, poznat i kao Ugovor o prijateljstvu, stavljajući tačku na vekovne razmirice između dva naroda. Politički, ovaj ugovor viđen je kao jedan od temelja procesa evropske integracije. Sporazumom su predviđeni učestali susreti šefova država i saradnja u oblasti odbrane, obrazovanja i omladinske politike. Poseban zalog za budućnost bilo je osnivanje Francusko-nemačke kancelarije za saradnju mladih, koja i danas organizuje programe razmena u kojima učestvuje oko 200.000 mladih godišnje.

Jula 2016, takođe u Jelisejskoj palati, premijeri Srbije, Crne Gore, Kosova, Albanije, BiH i Makedonije, potpisali su Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana (RKSM). Time su izrazili želju da doprinesu uspostavljanju novih odnosa među mladima, podsticanju pomirenja, promovisanju različitosti, demokratskih vrednosti, razumevanja, tolerancije i mogućnosti zapošljavanja. Sporazum je potpisan tokom Pariskog samita, kao deo Berlinskog procesa, osmišljenog na inicijativu kancelarke Merkel. Značaj procesa je u isticanju posvećenosti Nemačke, Austrije, Francuske i Italije evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana i potrebe za saradnjom u oblasti infrastrukture, ekonomije i energetike.

Uprkos izazovima, utisak je da je Srbija nosilac integrativnih procesa i unapređenja saradnje u regionu. Susreti premijera Vučića sa albanskim kolegom Ramom, iako često opterećeni brojnim neslaganjima, stvorili su solidnu osnovu za produbljivanje odnosa između dve zemlje, a oslobođeni su folklora i lažnih osmeha koji su pratili višednevna i ne preterano korisna viđanja Borisa Tadića i Ive Josipovića. Nedavno je osnovana Srpsko-albanska privredna komora, kao podrška saradnji privrednika iz dve zemlje. U 2016. je za 17 miliona evra porastao izvoz srpskih proizvoda na Kosovo, što je rezultat saradnje privrednih komora Srbije i Kosova. Uz sve probleme koje prati Briselski dijalog, pre svega trenutni zastoj i nedostatak primene dogovorenih sporazuma, Beograd i Priština su, razgovarajući na visokom političkom nivou, stvorili uslove da se inicijative poput Berlinskog procesa ostvaruju.

Nakon Bregzita i ishoda izbora u SAD, Srbija, kao i ostatak regiona, oslonac u evropskim aspiracijama treba da potraže pre svega u Berlinu. Nemačka je diplomatskom inicijativom pružila podršku Zapadnom Balkanu, ne zanemarujući vrednosnu komponentu insistiranjem na izgradnji demokratskih društava i poštovanju ljudskih prava. To je izrazito jasno u slučaju RKSM, investicije u buduće naraštaje, prema kojima politički akteri imaju obavezu da osiguraju da budu prva generacija na ovim prostorima koja će ceo život provesti u miru. Zbog toga ne čudi što ove godine ambasade Nemačke i Francuske u Srbiji obeležavaju godišnjicu potpisivanja Jelisejskog sporazuma promocijom rada RKSM.

Česte varnice u regionalnim odnosima dokaz su da od državnih zvaničnika zavisi da li će prioritet dati pitanjima pomirenja i izgradnje stabilnosti, ili nacionalističkim i ratnohuškačkim narativima, kao oprobanom receptu za prikupljanje predizbornih političkih poena.

Ostale vesti

čet
Novi logo tolerancije
pet
Drugi dan HFestivala
sre
Prvi dan HFestivala
pet
Program HFestivala
čet
Najava: HFestival
ned
Aveti u decembru